Већина скулптура, које су настале током првих десет година рада симпозијума БЕЛИ ВЕНЧАЦ (један од два стваралачка Симпозијума Смотре уметности „Мермер и Звуци“, која се сваке године, почев од 1966. одржава током лета у Аранђеловцу), смештана је у Парку Буковичке Бање. Нацрте за смештај скулптура давали су како историчари уметности тако и архитекте (Др Штефика Цобељ из Покрајинског музеја у Птују, Братислав Стојановић, архитекта из Београда, Ранко Радовић архитекта из Београда и Раде Прокић из Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца).
Само у Парку Буковичке бање, поред скулптура: „Велика Сфинга“ 1909.год. рад Ивана Мештровића; „ Лав “ , 1916. год. рад аустријског официра Гинтера Петера, „Обелиск II“, 1964. година, рад Раје Николића, „Књаз Милош“, 1989.година, рад Свана Вујачића и бисте „Миладин Пећинар „, рад Ангелине Гаталице, налази се 66 скулптура са симпозијумима „ Бели Венчац „, од којих су 38 дела аутора са простора бивше Југославије. Парк је тако превазишао своју првобитну улогу бањског шеталишта и прерастао у јединствен музеј савремене скулптуре у коме су вегетација и скулптуре две комплементарне вредности – „скулптура оплемењује простор, а тај исти простор , заузврат указује на битне стилске и естетске вредности споменика. Замишљено је „да Парк скулптуре под Букуљом буде аутентичан споменик епохе кроз коју вајарска уметност управо пролази“.
Због тога Симпозијум скулптуре „Бели Венчац“, ни у почетку, а ни данас, не поставља никакве захтеве у погледу идејних и проблемских оријентација, већ је био и остао отворен за све проблеме савремене скулптуре. Парк Буковичке Бање је антологија модерне светске пластике у којој су заступљени сви правци, све доктрине, сви погледи на форму и садржину, све могућности изражавања, сви облици авангардних стремљења од фигуративних представа до апстрактних композиција, од хуманистичких форми до биоморфних импровизација; од асоцијативних волумена до монументалних излета у свет маште и поетике.“
Парк Буковичке бање често се пореди са неколико чувених светских паркова скулптуре: у Сполету, у Отерлоу у Холандији, у Хјустону и Форверту у Тексасу. Уметнички центар у Сторм Кингу, у пољопривредном делу државе Њујорк (NewYork), који је основан 1960, има 125 скулптура на 140 хектара простора. Велики градови бивше Југославије као што су Београд и Загреб такође имају велике паркове са скулптурама.
Збирка скулптура у Парку Буковичке Бање је „ретроспектива стилова и ауторских профила“ у којој долазе до изражаја многи облици нове фигурације, асоцијативне и апстрактне скулптуре, јављајући се у својим органским и геометријским видовима.
Међународни Симпозијум скулптуре „Бели Венчац“ је постепено кроз Смотру југословенске уметности „Мермер и Звуци“ ( која је настала из Симпозијума скулптуре „Бели Венчац“ и која је под своје окриље сместила и Симпозијум керамике) превазишао карактер првобитне скромније замишљене акције и претворио се у професионалну институцију. Стекао је репутацију значајне ликовне манифестације у нашој земљи и увршћен је у програм Министарства културе.
