О уређењу Парка и стварању хладовине, где би могли гости да се склоне у време летњих жега размишљало се још у време када су на исту почели да долазе први болесници -1841,1849 и 1856.године, од када датирају и први планови за изградњу стаза које би спајале извор са гостионицом и купатилом.

Поновном уређењу Парка пажња се могла посветити тек пошто је обезбеђен макар какав смештај за посетиоце чији се број из године у годину повећавао. Године 1865. и 1866.год, уштеде ради, а по одлуци министра грађевина, на уређењу Парка радили су, уместо надничара, осуђеници из пожаревачког затвора. О осуђеницима који уређују Парк говори се и 1875. када је, између осталог било потребно поправити и квартир за њихов смештај.

Документа помињу и један план из 1866.године по ком је требало да се уреди Парк. У вези са овим планом и уређењем Парка 1867 . године од топчидерске економије , тражене су саднице дивљих белих багремова, канадских топола, дивљих кестенова. Међутим  због  уређења Београда, топчидерска економија није могла да испоручи тражено, већ је понудила саднице јавора, јаблана, ораха, сирћетног дрвета и дивљег кестена. Од ових понуђених садница, одабрано је и поручено 100 садница сирћетног дрвета, 20 кестенова и 100 садница јавора.

Бригу о Парку водио је један баштован. Средства за његову плату обезбеђивало је Министарство грађевина, све до 1874 . године. Како је завршено „постројење“ Парка, управа над баштованом поверена је Министарству  унутрашњих дела, чиме је одељењу санитета припао комплетан надзор над бањом.

Уређење Парка било је окончано пре 1876.год, када је извештајем начелника крагујевачког округа извештено Министарство унутрашњих дела, да је у „Парку киселе Буковичке воде, до сада засађено 4000 расадница и 1500 комади дрвета“.

Када је реч о формирању Парка , треба нагласити да је он уређен  по идејном решењу Косте Шрепловића, пројектантА зграде „Старо здање“. По овом пројекту, Парк је уређен у „француском стилу“ и са зградом новоподигнутог Здања , чини једну целину