Извор минералне воде, са кога се вода користила за пиће, налазио се у југоисточном делу Парка, на месту где се данас налази Павиљон „Књаз Милош“. Извор је био уређен тако што је постављена дрвена стублина са једном преливном цеви, на којој је могла да се захватити вода и пије. Околина самог извора уређена је тако што је направљен хлад од луба и шуме, да би се народ могао да се склони и одмори у време летњих жега. Међутим, 27. маја 1864. године бању је задесила јака поплава, па је читава та државна земља (на којој се и развијала бања ), била засута шљунком и ова стара стублина је била покварена. Да би се поново извор ставио у функцију, извршена је нова рекаптажа, а извор је савремено уређен. Добио је један капак за покривање, а уместо луба који је правио хладовину, направљен је један пристојан вењак, тако да је служио и за одмор.

Године 1865. у Буковичкој бањи борави Кнез Михаило са својом свитом и појединим државницима. Тада је донета одлука да се ова бања уздигне на ранг водећих европских бања, па је у току истог лета подигнуто 11 дрвених колиба покривених сеном, у које би се сместио силан народ, а који је, то тада, ноћи проводио под ведрим небом. У то време десило се да је вода са старог извора знатно ослабила, па Кнез Михаило нареди да се отвори још један извор минералне воде.
Од тада, стари извор је добио назив „Књаз Милош“, а нови извор су назвали „Кнез Михаило“.