На Киселој води у Буковику, постојао је и други вид лечења – купање. Овај вид лечења није био прихватљив за све болеснике који су посећивали бању, с обзиром да је температура воде на извору, где је направљено прво купатило,“Талпара „, била свега 12,5 -13 0C ( а то није било погодно за лечење болесника са реуматизмом ). Велики проблем представљало је чишћење овог базена, јер је базен требао да се испразни, а онда се чекало да се он сам напуни. Године 1860, овде је подигнут један туш, а базен је после реновирања, 1863.год, коришћен као једино купатило све до 1865.год, када је, недалеко од њега, подигнуто ново купатило „Ђулара „.
„Ђулара“ је за то време била модерно уређено купатило у ком су се налазиле четири ојачане дрвене каде, ограђене асурама од рогоза, како ветар не би хладио воду. Минерална вода којом су пуњене каде, извлачила се ручно из бунара ископаног недалеко од самог купатила. Вода у кадама загревана је ужареном ђулади, па се још онда веровало да они хемијски делују на минералну воду, појачавајући њено дејство. У сачуваним документима од 20. јула 1866.год дошло је до пожара у ком је изгорела колиба и шест када, са штетом процењеном на 1300 гр.чаршијских. После саслушања сведока, установљено је да је пожар изазвао изненадни ветар, који је подигао ватру у којој су грејана ђулад за каде, усмеривши је на кров колибе. Ово купатило је убрзо поново подигнуто и доста дуго је остало у употреби и после отварања новог парног купатила, али са чешћим називом „Мало купатило „